Предмет и циљ беседе

Под предметом беседе подразумевамо њену тему (оно о чему ћемо казивати), али и свој однос према теми (основну мисао, главну идеју говора). 

Зашто је предмет битан?

Предмет ће, као основа, темељ беседе, утицати на њен успех, начин припремања, њено временско трајање… 

Стога је изузетно важно да га недвосмислено и сасвим прецизно одредимо (дефинишемо, изаберемо). 

Када то учинимо, предмет беседе треба да буде у нашој свести све време! 

Беседников однос према теми

Он се најпре очитује кроз нашу главну идеју.

Главна идеја беседе мора бити пре свега савршено јасна самом говорнику и он је мора носити као своју.  

Станојевић, Аврамовић (стр. 96)

Иначе, ту основну мисао треба да провлачимо кроз беседу (да је у више наврата поновимо) како би се урезала у свест слушалаца. 

Најбоље је када можемо изабрати тему коју довољно знамо и у коју верујемо јер ћемо беседити са жаром, аргументовано, искрено одушевљени и убеђени. Тај ентузијазам и аудиторијум ће несумњиво осетити. 

Са правом темом успех не може изостати, а њу ћете сигурно одабрати ако говорите о својим уверењима.  

Дејл Карнеги

Свакако, наша беседа треба да буде ограничена предметом. То значи да се морамо држати теме, а не говорити о свему што нам пада на памет. 

Када је тема широка, компликована, превише захтевна

У том случају селектујемо главне идеје, а неке и елиминишемо! 

То чинимо:

  • јер боље је аргументовано рећи оно најважније него неуверљиво и необразложено казивати много; 
  • јер поштујемо расположиво време да не бисмо смањили пажњу слушалаца.

Дакле, што јасније постављамо у први план неколико основних мисли, али их на крају беседе обавезно сводимо на једну поруку, једну јасну реченицу!

Својства добро одабраног предмета

На шта морамо обратити пажњу како бисмо добро одабрали предмет беседе? 

Пре свега на прилику у којој говоримо, тј. на врсту скупа. Предмет ваља прилагодити околностима и публици.

Не може се одржати успешна беседа са дубоким философским порукама на митингу пред десетинама хиљада људи. Посмртном говору не приличе анегдоте, а судском може сметати позивање на емоције, јер се томе обично прибегава када недостају јачи правни аргументи.

Станојевић, Аврамовић (стр. 98)

Даље, предмет беседе треба да буде актуелан и интересантан. То подразумева да је довољно провокативан за аудиторијум, да се тиче животних интереса људи.

Наравно, имамо у виду и своје склоности као говорника (боље је када нам је тема блиска), али и особености наших слушалаца

Постављање циља

Да бисмо одржали добру беседу, неопходно је да нам буде јасна и њена сврха

Ипак, не будимо искључиви: морамо пазити и на то да циљ наше беседе не може по сваку цену бити изван извесних очекивања аудиторијума.

Уколико би неко на скупу пријатеља почео да држи информативни говор којим хоће да подучава, убрзо би био ућуткан.

Станојевић, Аврамовић (99)

Али, у начелу важно је да знамо ради чега беседимо – да ли нам је циљ: (1) информисање, (2) забава или (3) убеђивање и придобијање слушалаца? 

Беседа која информише

Ако нам је намера да информишемо аудиторијум, онда:

  • саопштавамо чињенице, описујемо, објашњавамо, дефинишемо…
  • набрајамо основне ставке које желимо да слушаоци упамте („прво…, друго…, треће…“) – сликовито, на прстима руке (кад год је то могуће)
  • казујемо по логичном редоследу, јасно, прецизно и занимљиво.

Забавни говор

Беседу која треба да забави и развесели аудиторијум изговарамо у кругу пријатеља, о свечаним приликама. 

Међутим, можемо је казивати чак и у озбиљним ситуацијама – ради смањивања напетости код присутних и ради припреме аудиторијума за саопштавање неке озбиљније поруке. 

Убедити и придобити људе

Када беседом намеравамо да убедимо и придобијемо публику, заправо желимо да она у нешто поверује и да то нешто учини. 

Убеђивање подразумева да код слушалаца учврстимо одређено уверење и да их тако приволимо на промену неког свог става. Обраћајући се њиховом разуму, убеђујемо их доказима и чињеницама (тј. логичким аргументима). 

Придобити слушаоце значи да аудиторијум, пошто смо га убедили у нешто, подстакнемо на акцију (деловање). „Нпр: када адвокат заврши говор којим брани свог клијента, он позива пороту да гласа за њега; када на политичком скупу говорник изнесе свој политички програм, тражи од слушалаца да гласају за његову партију.“ (Станојевић, Аврамовић, 99)

(Не)јасне намере

Понекад се непосредни циљ беседе не исказује отворено, него се скрива. Међутим, често је корисно да намеру (сврху беседе) јасно и искрено саопштимо слушаоцима – и то заједно са основном идејом. Тако појачавамо и њихову пажњу и њихово поверење!

Предмет и циљ беседе

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Иди на врх