Битне особине доброг беседника

За реторику је важно да сагледа особине беседника које утичу на слушаоце, тј. елементе на основу којих публика стиче утисак о говорнику.

То су: изглед, углед, интелигенција, личност (темперамент и карактер), образовање, глас, увежбаност, кондиција, мотивисаност и сугестивност. 

Изглед

Пошто делује на слушаоце и пре него што беседник проговори (а, наравно, и током говора), изглед је важан. Треба водити рачуна о детаљима који доприносе говорниковој сугестивности и пријемчивости. 

Под изгледом говорника подразумевамо лице (нарочито очи), стас, став (тј. беседничку позу, постацију), одевање, фризуру, шминку

Свакако, одређену предност имаће говорник који је „речит самом својом појавом“ (како је истицао Тацит).

Али, не треба говорничку вештину и јавни наступ свести само на изглед јер „оно чиме беседник оскудева у спољашњости, кадар је увек надокнадити снагом духа и речи“ (Нушић). 

У изгледу беседника најбитније је лице, а на њему – очи

Као „огледало душе“, очи најдиректније указују на темперамент, карактер и емоције беседника.

И без икаквих покрета – у весељу ће трептати или ће се од туге помутити. 

Квинтилијан

Због тога не скривамо очи од аудиторијума! 

  • Гледамо своју публику, а не у плафон, зидове или под. Дакле, настојимо да са њом стално имамо снажан визуелни контакт (да сваки слушалац стекне утисак како смо макар једном погледали баш њега).
  • Избегавамо да нам коса или наочаре заклањају очи. 

Јаче отварање очију (њихово „увећавање“) уз подизање обрва користимо као ефикасно визуелно средство за постизање сугестивности, тј. за наглашавање неког важног места у беседи (поенте, кључног појма и сл)!

Углед 

Од кредибилитета, тј. репутације беседника зависи како ће публика прихватити беседу. 

Углед је поверење које говорник ужива у својој заједници – дакле, морални и јавни аспект његове личности. Стога, он јесте значајан у беседничком наступу (а нарочито је био битан у старијим временима и малим заједницама, у којима је свако сваког познавао).

Међутим, данас је у важности превагнуо имиџ.

То је слика (представа) која се у медијским наступима плански ствара и негује, често по саветима маркетиншких тимова. (Отуда примећујемо како се многе јавне личности труде да оставе утисак обичних и простосрдачних особа, па се, нпр, масовно рукују, сликају и снимају са децом, у кругу породице, и сл.)

Интелигенција и меморија

Интелигенција – као способност разумевања, учења и уочавања веза међу појавама – није гаранција да беседник буде успешан, али јесте предност и потенцијал који неко искористи мање или више. 

Три знака високе интелигенције

Та три знака заправо су и три особине значајне у беседништву – радозналост, самокритика и духовитост

Радозналост представља предуслов знања и мудрости.

Онај који отвореним очима гледа свет, који – како песник М. Антић каже – „понесе мрву детињства у руци“, тј. задржи дечју радозналост, откриће многе ствари, које остају непознате онима које ништа не интересује нити изненађује. 

О. Станојевић, С. Аврамовић

Самокритика, тј. здраво преиспитивање себе и својих резултата, као и спремност да се прибави туђе мишљење битно доприносе развоју беседничких вештина. 

Духовит говорник брже придобија наклоност слушалаца, лакше разбија монотонију излагања, а својим досеткама може да надмудри противника, да га поколеба, па чак и победи.

Станојевић, С. Аврамовић (81. страна)

Меморија

Са интелигенцијом се често изједначава меморија (памћење). 

Иако је то становиште погрешно, меморија (трајање информација у можданом систему за њихово складиштење) подједнако је важна за беседника као и интелигенција. 

Оно што жели да саопшти аудиторијуму, беседник мора запамтити – макар у основним цртама. Често неке делове говора мора научити и напамет. 

За то се користе разне мнемотехнике (начини за побољшавање памћења). Нпр. за беседника је и даље најефикасније читање наглас и понављање

Концепт

Наравно, важно средство којим се беседник бори против своје слабије меморије или против треме која ће му ометати памћење, јесте концепт (подсетник). 

Он подразумева:

  • или кратке забелешке за беседу, нпр: увод, најважније идеје, закључак, подаци за цитирање; 
  • или цео текст говора (на који ће беседник повремено бацити поглед; можда га чак и у целости прочитати – што беседнички није добро).

Личност (темперамент и карактер)

Психологија каже да је личност „склоп трајних својстава који омогућава индивидуалност сваке појединачне особе“. Прилично поједностављено речено личност има два аспекта – темперамент и карактер.  

Темперамент

Још од антике, темперамент се сматра урођеном склоношћу одређеном типу емоционалног и телесног реаговања: неки људи су, на пример, по правилу „ватрени“ и бурно испољавају своја осећања, а други се чешће повлаче и лако постају тужни… 

Зоран Павловић и други, Психологија, Едука, 2020, стр. 219–220.

За већину беседа потребна је приметна снага темперамента: млако излагање не доводи до жељеног циља!

Ако баците руком пушчани метак, неће направити велику штету; али ако воштану свећу испалите из пушке, пробиће дрвену даску!  

Дејл Карнеги

У начелу, више могућности у беседништву имају сангвинични и колерични темпераменти, али они могу и брже изгубити контролу над собом ако се лакше узбуде и ако су плаховите нарави. 

Ако осети да га обузима гнев или неко слично осећање, говорник треба да покуша да се савлада, да сачека да му се пулс и емотивни набој мало смире, па тек онда да настави говорити.

Станојевић, Аврамовић (страна 86)

Карактер

Насупрот темпераменту, карактер се формира током васпитања и социјализације. Он представља вољно-морални део наше личности, оно на шта себе можемо да „натерамо“, колико самодисциплине имамо, колико смо одговорни и колико се придржавамо својих начела.

Зоран Павловић и други, Психологија, Едука, 2020, стр. 219–220.

Да би беседник постајао све бољи, кључне су особине упорност, разборитост, радне навике (вредноћа), стрпљење.

Ове карактерне црте су толико важне да се њима чак и мањак интелигенције може надокнадити! 

Битне особине доброг беседника

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Иди на врх